Соко град, фотографија: Бобан Радивојевић, 2019.
Соко град, предлог реконструкције, цртеж: Ранко Финдрик, 1969.
Сокобања представља значајну туристичку дестинацију у Србији, првенствено због развијеног бањског туризма и изузетних природних лепота. На територији општине налази се 25 непокретних културних добара, а једно од најзначајнијих је средњовековно утврђење Соко град. Препознати потенцијали могу бити кључни за развој локалне заједнице. Веома значајан, а често занемарен аспект је да се улагањем у очување и заштиту наслеђа позитивно утиче на побољшање квалитета живота становника и њиховог окружења.
Студија заштите непокретних културних добара и градитељског наслеђа на територији општине Сокобања, израђена је на иницијативу Туристичке организације Сокобање, са циљем да се туристички потенцијали непокретних културних добара и градитељског наслеђе Сокобање сагледају интегрално, и у контексту одрживог развоја и укључивања у туристичку понуду.
Улагање у очување културног наслеђа (материјалног и нематеријалног) представља окосницу за формирање идентитета подручја и разумевање његове посебности. Студија је настала са циљем да се непокретна културна добра и градитељско наслеђе општине Сокобање сагледа кроз концепт одрживог туризма.
Средњовековно утврђење Соко град
Остаци средњовековног утврђења Соко град налазе се у кањону реке Моравице, око 2 km јужно од Сокобање, на стрмом и скоро неприступачном узвишењу, на самом врху литице. Рељеф је на овом простору веома разноврстан, од клисуре реке Моравице усечене у масивне кречњачке стене, док је на северној страни отворена према ниском заталасаном терену десне обале исте реке.
Овај велики комплекс састоји се из два дела - горњег и доњег града. Тврђава и подграђе испод ње представљају врло комплексан организам, који је настајао и формирао се у току дужег временског периода, па самим тим садржи и више грађевинских фаза.
На местима где је висина стеновитог гребена на коме је подигнут град мања или је нагиб такав да се може савладати, град је посебно утврђен и обезбеђен, то је место где је подигнута Донжон кула.
Соко град, фотографијe: ЗЗСК Ниш, 1972-1984.
Урбане целине старе чаршије у Сокобањи
Фотографија: ЗЗСК Ниш, 1983.
Фотографија: ЗЗСК Ниш, 1983.
Развој Сокобање наричито је био интензиван у периоду између Првог и Другог светског рата, када је обновљена након бугарског уништавања и пожара. У Сокобању је 1933. године уведена електрична енергија, а 1935. године је отворен нови хотел “Парк”. Лечилиште на Бањици отворено је 1936. године, 1939. године изграђена је болница на Озрену, а између два рата израђен је велики број вила: Вила Бота, Нада, Данче, Србија, Цаца, Зора, Милица, Мишић, Мон Репос, и др. Даљи развој чаршије прекинут је Другим светским ратом, после кога настаје нова етапа у њеном развоју. Значајан период изградње Сокобање остварен је интервалу од 1975. до 1980. године када је изграђено шест хотела, чиме ова бања добија проширење смештајних капацитета.
Делови урбаних целина старе сокобањске чаршије су проглашени за непокретнo културнo добарo - просторне културно-историјске целине 14.12.1983. године.
цртеж: Милорад Војиновић,1983
цртеж: Ивана Цветковић, 2019
цртеж: Ивана Цветковић, 2019
цртеж: Ивана Цветковић, 2019
Градитељска целина у Улици војводе Мишића належе на већ заштићену просторну културно-историјску целину - Део урбане целине старе чаршије у Улици Светог Саве са низом индивидуалних зграда на простору од угла улица краља Петра Првог до завршетка западне стране Карађорђеве. Такође, обухвата још три непокретна културна добра - Цркву Преображења Господњег, Милошев конак и вилу “Далмација” или Дом Миланово. Значај ове градитељске целине огледа се у очувању амбијента и интегритета значајних непокретних културних добара, и очувању грађевина које претходним истраживањима нису препознате.
Споменици кутуре у Сокобањи
фотографија: Ивана Цветковић, 2019
ЗГРАДА ОПШТИНЕ (раније ЗГРАДА НАЧЕЛСТВА)
лоцирана је у склопу централног бањског језгра, постављена слободно са свих страна, при чему главна фасадна раван излази директно на регулациону линију улице. Улаз у зграду смештен је у склопу средишњег ризалита, са лучним отвором и предворјем у виду плитког улазног трема, из кога се непосредно улази у централни улазни хол са монументалним степеништем, декоративним оградама – носећим стубовима од гранита са стилски обрађеним стопама и капителима.
ХАМАМ - СТАРО БАЊСКО КУПАТИЛО налази се у јужном делу централног бањског парка. Темељи на којима лежи најстарији део бањског купатила вероватно су из римског периода. Хамам је обновљен после ослобођења од Турака, 1834. године. Каснија фаза у склопу новијег тракта са правцем свер - југ, датира из 1880. године. Стари део купатила састоји се из две просторне функционалне целине, у скопу којих су просторије женског и мушког базена. У мањој просторији са посебним улазом, повезаном са мушким базеном смештена је када кнеза Милоша.
Разгледница Сокобања
ЗГРАДА МИЛОШЕВОГ КОНАКА налази се преко пута градског парка и старог бањског купатила, а подигнут је за административне потребе Кнежевине Србије. У спољашњем обликовању ове зграде видно су присутни утицаји домаће традиције са одликама народног градитељства (средишњи улазни трем са дрвеним стубовима, ограда, кровни покривач од ћерамиде и сл.). У току свог постојања мењао је намене више пута. Коришћен је за административне намене, школу, угоститељски објекат. Значајан је као материјални документ развоја локалне власти првих година након ослобођења Сокобање од Турака.
фотографија: Ивана Цветковић, 2019
ЗГРАДА СТАРЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ подигнута је 1894. године, као зграда Основне школе и налази се на локацију у склопу најстрожег центра Бање. О времену подизања цркве сведочи натпис који потврђује 1894. као годину изградње школе. Средства за изградњу обезбедио је српски митрополит господин Михаило. Представља приземни објекат, саграђен на угаоној парцели, тако да се у основи састоји из два тракта, постављена под углом. Распоред просторија, учионица и канцеларија, дуж оба тракта, одвија се на класичан начин дуж ходника. Простор између трактова искоришћен је као школско двориште.
Фотографија: Александар Никшић, 2019.
ЦРКВА СВЕТОГ ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ налази се у самом бањском језгру и заузима централни простор у црквеном дворишту. Изграђена је на основу заједничког пројекта Душана Живановића и Светозара Ивачковића између 1884. и 1892. године, када је освештана. Црква је у основи крстообразног облика са решењем у виду сажетог уписаног крста, са масивном централном куполом, која се формира у пресеку кракова и даје примарно обележје грађевине. На предњој фасади налази се лунета са розетом на средини док улазни портал са тимпаноном и полукружном лунетом садржи у себи и плитак трем са стилизованим, носећим стубовима.
фотограметрија: Александар Никшић, 2019.
СТАРА КУЋА ЉУБЕ ДИДИЋА налази се у Драговићевој улици, а у њеној близини налази се и ЧЕСМА посвећена овој значајној личности. Љуба Дидић био је учесник Тимочке буне 1883. године, борац за народна права и слободу. Преки суд у Зајечару га је, као једаног од вођа буне, осудио на смрт и 7. новембра 1883. године и заједно са осталим учесницима, стрељао на Краљевици у Зајечару. Дидићева кућа је подигнута током XIX века, као класична бондручара. Чесма, облика вертикалне масе озидане од камена пешчара са блоковима правилног облика, подигнута је 1926. године. Постављена је на начин да остварује доминантну и карактеристичну просторну визуру дуж улице Драговићеве.
Фотографија: Ивана Цветковић, 2019.
Улица краља Петра I у Сокобањи, управна је на главну чаршију у Улици Светог Саве, а у њој се налази више значајних кућа махом грађанске стамбене архитектуре, грађене крајем XIX и почетком XX века. Градили су их чланови угледне породице Хаџи Павловић и других значајних сокобањских породица. Једна од њих саграђена је 1908. године о чему сведочи натпис изведен у виду мозаика у калдрми испред прилазних степеника на улазу у зграду. Спољна архитектура кућа карактеристична је по сведеној обради фасаде и једноставној фасадној пластици.
фотограметрија: Александар Никшић, 2019.
ЗГРАДА БИБЛИОТЕКЕ саграђена је као породична зграда за становање са малим двориштем. Источном фасадом, излази непосредно на регулационе линије улице, а има карактеристичан наглашени угаони засек. Улазни део зграде дограђиван је за потребе ранијих корисника. Поседује елементе стилске декорације настале под утицајем еклектичке ренесенсе.
На територији општине и насељеног места Сокобања налази се још утврђених споменика културе и значајних грађевина. На излазу из Сокобање на путу ка Озрену налази се породична вила за становање и одмор, доктора Зелића, у оквиру Врела налази се хајдук Вељкова чесма подигнута као обележје стогодишњице од времена Првог српског устанка, када је хајдук Вељко као војвода управљао овим крајевима. Заштићене су и две куће у којима је живео и радио народни херој Алекса Маркишић. Даље на запад, на Требичком путу, са југоисточне стране пута Сокобања - Алексинац, налази се Спомен чесма кнеза Милоша. Чесму је саградио кнез Милош Обреновић 1860. године као успомену на свој боравак у Сокобањи, на десетом километру према Алексинцу. Чесма је саграђена од правилних блокова камена пешчара, а састоји се из постоља и надвишеног дела. У средини надвишеног дела масе стоји табла са историјским натписом чесме о њеном подизању.
Стара црква Успења Богородице налази се у у селу Јошаница у простору црквене порте, у којој се налази и новија црква посвећена светом Димитрију. По својој архитектонској концепцији и сликарској декорацији, стара црква има све карактеристике гробљанске цркве настале или обновљене у XVI или XVII веку. По својим димензијама сврстава се у ред скромнијих сеоских цркава. У основи је једнобродна грађевина, засведена полуобличастим сводом, са делимично очуваним живописом на унутрашњим зидним површинама. Репертоар фреско-ансамбла одликује се богатством, мада су расположиве слободне површине наметале једноставну тематику и иконографски садржај.
Средњевековно утврђење Врмџа налази се у истоименом селу на 11 километара од Сокограда и 12 километара од утврђења Бован. Смештено је на узвишењу званом Градац, које се уздиже у пространoj котлини и тако има изванредан положај са кога се може у потпуности контролисати читава околина према Алексинцу и Сокобањи. Утврђење је скоро сасвим уништено, па се само малобројни остаци могу сагледати на терену. Није познато када је ово утврђење изграђено, пошто у изворима нема помена о њему. Како је по начину градње и материјалу скоро идентично са средњовековним утврђењима овог краја (Сокоград, Бован, Тетомиров град и Кулина) може се претпоставити да је настало у раздобљу између XIII и XIV века.
